ИЗГРАЂЕНОСТ КРСВ “СТУБО-РОВНИ”
Брана и акумулација „Стубо-Ровни“
1. Изграђени објекти бране и акумулације „Стубо-Ровни“:
– Брана до коте 363,50мнм
– Опточни тунел
– Водозахватна кула
– Шахтни прелив
– Ињекциона завеса
– Командна зграда акумулације
– Део локалних саобраћајница
– Прекидна комора и регулациони блок
– Контролно-командни центар
– Постројење за прераду воде “Ровни”, капацитета 2 џ 10 л/с
– Пут круна бране-село Стубо-нова локација цркве
2. Изграђени објекти регионалног пута Р-111 Ровни – Поћута
– Сви радови на деоници пута Ровни – Поћута (0+000 – 10+800)
– Сви мостови: Јабланица 1, Самаџинац, Тара, Јабланица 2
Напомена: Регионални пут Р-111 је технички примљен 2003. год. и добијена је употребна
дозвола. Јавно предузеће за коришћење водопривредног система Ровни –
– »Колубара« је 2005. год. извршило пренос права коришћења непокретности у
државној својини на Републику Србију – Републичку дирекцију за путеве.
3. Радови који су у току:
– Снабдевање водом командно-контролног центра ;
– Систем осматрања и обавештавања
– Санитарна заштита и екологија:
- Уређење површина које се потапају;
- Уређење зоне непосредне заштите
- Уређење зоне уже санитарне заштите
- Уређење шире зоне санитарне заштие
4. Неизграђени објекти бране и акумулације „Стубо-Ровни“:
а) Брана са објектима:
- Претварање опточног тунела у темељни испуст и захват за кориснике
- Излазна затварачница;
- Подбранско уређење
б) Локалне саобраћајнице
ц) Монтажа хидромашинске опреме у тунелу
д) Снабдевање водом подбранског дела и села поред бране бране: Стубо и Ровни
е) АЕ радови и уређење водних токова
Да би се акумулација могла напунити а потом и користити неопходно је пре пуњења извршити чишћење акумулације. Радови на чишћењу акумулационог простора почели су почетком 2010. год. а они обухватају:
– уклањање свог растиња (стабла, шибља, гране, лишће),
– уклањање травнатог слоја са ливада, односно пашњака и шушња са површина под шумама све до здраве земље
– уклањање биљне масе и других остатака од пољопривреде
– уклањање површинског слоја земљишта (хумуса) само са одређених површина, уклањање пањева и уређење површина под окућницама.
Након чишћења, сав материјал се мора изнети из слива, односно низводно од бране. За локацију депонија за одлагање материјала од чишћења усвојена је просечна даљина од 3 км.
Тло дна акумулације садржи органске материје које се распадају стварајући пупридне гасове који су непријатног мириса. Избегавање последица овог феномена остварује се израдом испуста у близини дна, којим се испушта вода оптерећена гасовима органског порекла.
Важно је истаћи да је током израде документације поступљено по примедбама републичке санитарне инспекције.
Закон о водама (Сл.гласник Републике Србије бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/2005, 30/2010) дефинисао је зоне заштите подручја на којима се налазе изворишта. То су:
– зона непосредне санитарне заштите
– зона уже санитарне заштите
– зона шире санитарне заштите
Зона непосредне санитарне заштите образује се око изворишта, водозахвата на рекама, језерима и акумулацијама, црпних станица, резервоара и прекидних комора. Имајући у виду законске прописе, величину акумулације и бране као и итуацију на терену, заштитна ограда ће бити постављена на растојању од 20м. Ово се сматра оправданим јер се омогућава евентуална интервенција механизацијом на међу простора између бране и ограде.
Приступ у зону непосредне санитарне заштите имаће само лица запослена на одржавању и обезбеђењу објекта, која морају бити санитарно прегледана.
Ужу зону санитарне заштите чини површина земљишта под сталним санитарним наџором. Она штити извориште од микробиолошког загађења. Полазећи од могућег микробиолошког загађења и времена пропадања мокроорганизма, логично би било зону уже санитарне заштите успоставити полукружно на растојању од 1500м узводно од водозахвата. У ужој зони санитарне заштите забрањено је:
– грађење инвестиционих објеката, осим објеката за заштиту вода и објеката водоснабдевања
– складиштење чврстих отпадака, јаловине, течних горива и мазива
– изградња дренажних и инфилтрирајућих базена и бунара, као и испуштање отпадних вода
– експлоатација камена и шљунка, као и сви други рударски радови
– гајење стоке и пернате живине на индустријски начин, прерада меса и живинских отпадака и сл.
Шира зона санитарне заштите обухвата цело сливно подручје Јабланице и Сушице, што чини површину од 104км2. У оквиру ове зоне треба увести следеће мере и забране:
– забрањује се изградња индустријских објеката, сточних фарми и других објеката чије отпадне воде и материје могу загадити извориште
– ограничава се примена ђубрива и забрањује се употреба отпадних вода за наводњавање
Од ових забрана и ограничења изузети су објекти од посебног значаја за заштиту земље. Појас заштите око главних цевовода износи са сваке стране најмање по 2,5м.
Током 2009. године извршена је реконструкција регионалног постројења за пречишћавање воде за пиће „Пећина“ у Ваљеву капацитета Q=600 л/сек.
Реконструкцију је извело предузеће „Електроволт“ д.о.о. из Ваљева.
ЕВРОПСКА ПОДРШКА ПРОЈЕКТУ
У званичној националној водопривредној стратегији, Водопривредној основи Републике Србије, усвојеној од стране Владе Србије, акумулација под називом “Стубо-Ровни”, западно од Ваљева, идентификована је и развијена као главни будући извор водоснабдевања за регион (Ваљево, Лазаревац, Лајковац, Уб и Мионица).
Студија изводљивости Колубарског регионалног система водоснабдевања је сачињена у оквиру МИСП пројекта. Пројекат има следеће специфичне циљеве:
- Подстицај развоју регионалног плана који покрива 5 општина (Ваљево, Мионица, Уб, Лајковац и Лазаревац)
- Омогућити општинама учесницама да учине ефикасним услуге водоснабдевања оснивањем регионалног предузећа
- Унапредити капацитете општинских ЈКП да ефикасно и исплативо управљају услугама водоснабдевања и побољшају дугорочну сигурност и квалитет водоснабдевања
- Усаглашавање са релевантним националним и ЕУ прописима у вези са јавним водоснабдевањем и пратећим питањима заштите јавног здравља и животне средине.
ГРАНИЦЕ ОДГОВОРНОСТИ ЈП “КОЛУБАРА”
Објекти бране и акумулације „Стубо-Ровни“ су у завршној фази, тј. степен изграђености овог система је око 90%.
Следећа фаза у реализацији Колубарског регионалног система за водоснабдевање је изградња регионалног цевовода од бране и акумулације „Стубо-Ровни“ до будућих корисника.
Претпостављена структура кофинансирања била би следећа:
- ИПА фондови (Делегација ЕУ у Србији)
- Влада Републике Србије (кофинансирање ИПА фондова)
- Влада Републике Србије (кофинансирање из других извора – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Дирекција за воде)
- Општине учеснице (из општинских буџета, кредитних задужења и сл.)
Из ИПА фондова финансира се део пројектне документације Колубарског регионалног система водоснабдевања и то:
- Цевовод за транспорт сирове воде од бране „Стубо-Ровни” до постројења за пречишћавање воде „Пећина” у Ваљеву
- Цевовод за транспорт чисте воде од постројења за пречишћавање воде „Пећина” у Ваљеву до резервоара „Гајина” и резервоар „Гајина”
Из средстава Министарства водопривреде и средстава града Ваљева финансира се део пројектне документације Колубарског регионалног система водоснабдевања и то:
- Цевовод за транспорт чисте: резервоар „Гајина” – Дивци – резервоар „Оштриковац”
- Цевовод за транспорт чисте: Дивци – Мионица